Struktura elektronske vage

 pakovanjem modula možemo vagu potpuno prilagoditi Vašim potrebama

Elektronske vage su po principu rada podeljene na statičke i dinamičke. Kod statičkih vaga operater postavlja teret za merenje na platformu vage i inicira merenje, dok automatske vage same upravljaju kretanjem merenog tereta i merenje obavljaju automatski, bez uticaja operatera.

	+		+		=

Sve elektronske vage se načelno sastoje iz tri celine: jednog ili više mernih pretvarača mase, mehaničke konstrukcije za prihvat merenog tereta i elektronskog pokaznog uredjaja (elektronskog instrumenta). Pored ovih osnovnih sklopova, elektronske vage mogu imati i dodatnu opremu: štampač za štampanje merenja, izdvojeni ekran za dodatni prikaz rezultata merenja, spojnu kutiju mernih pretvarača za ujednačavanje osetljivosti, dodatni računar sa programom za obradu podataka, sklop za obavljanje računskih operacija nad merenom masom (proračun cene i sl.). Dodatno, automatske vage poseduju i mehanički sklop za upravljanje transportom merenog tereta (donošenje, postavljanje, odnošenje) i upravljačku elektroniku za komandovanje transportom.

Prema nameni, najzastupljenije statičke elektronske vage su: laboratorijske ili analitičke vage, trgovačke vage, magacinske vage, vage za prijem i isporuku paketa, vage na paletarima, vage na glajzu, vage implementirane direktno u transportnom sredstvu (cela prikolica je vaga, obično niža klasa tačnosti), drumske vage (kolske vage), železničke vage, drumsko-železničke vage...

Automatske vage po nameni mogu biti: vage za etiketiranje (automatske etiketirke), vage za punjenje (punilice), vage za doziranje više materijala (vage u mešaonama), protočne vage u silosima (vage za sabiranje diskontinuiranih rezultata merenja), vage za merenje na trasportnim trakama, vage za merenje u pokretu.

Saglasno potrebi korisnika, moguća je i specijalna konstrukcija statičke ili automatske vage.

Sve vage poseduju klasu tačnosti, saglasno svojoj nameni odnosno tipu. Za razliku od ostale merne instrumentacije, pokazni uredjaji za vage imaju vrlo strogo propisane uslove funkcionisanja i granice dozvoljenih grešaka. Greške su izražene u apsolutnim vrednostima, što ih čini vrlo pouzdanim sredstvom za merenje. Primera radi, dozvoljena greška merenja na drumskoj vagi, kada je mereni teret 40000kg je +/-20kg ili 0.05% što se u ostaloj mernoj instrumentaciji vrlo retko zahteva, a kod vaga je obavezno.

Ovo je gruba podela elektronskih vaga i opis tačnosti da bi korisnik stekao uvid u potreban kvalitet opreme koja se koristi u elektronskim vagama. Formalna definicija tipova i klasa elektronskih vaga je dostupa u dokumentima propisanim od strane OIML organizacije. Svi naši instrumenti su projektovani uz poštovanje propisanih standarda i preporuka za funkcionisanje vaga i ispunjavaju propisane metrološke uslove za funkcionisanje u neautomatskim vagama klase III i IV (industrijske vage, vage klase I i II su laboratorijske tj. analitičke vage) i automatskim vagama klase A i B.

.